Поштовани председниче,

даме и господо,

чланови делегација,

Захваљујем вам на прилици да вам се данас обратим у име Републике Србије.

Поштовани председниче,

Као сведок окончања рада Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ, Трибунал), а у догледном периоду и Механизма за међународне кривичне трибунале (ММКТ, Механизам), користим ову прилику да истакнем кључне моменте у сарадњи Републике Србије са овом институцијом. Желим да говорим и о одређеним тенденцијама, које се у овом тренутку рада Механизма јављају само као наговештаји будућих догађаја.

Предвиђено трајање Механизма до јуна 2020. године је у нескладу са проценама званичника тог Механизма да ће поједини поступци бити окончани до краја 2020. године. Наведена чињеница упућује на закључак о немогућности Механизма да преостале поступке оконча до тренутка предвиђеног за његово затварање. Поставља се питање институционалног оквира у којем ће се разматрати до тада нерешена питања.

Међутим, одређени наводи из Извештаја тужиоца Механизма Савету безбедности Уједињеног нација за период 16. новембра 2018 - 15. маја 2019. године, су неутемељени и представљају разлог за забринутост. У Параграфу 29 Извештаја се, између осталог, истиче да је кључно средство за обезбеђивање континуиране сарадње земаља са Механизмом, политика условљавања напредка у процесу евроинтеграција. Овим ставом улази се у политички контекст сарадње Републике Србије са ЕУ, а правни аргументи се замењују политичким. Од ММКТ се отворено тражи да постане средство за политички притисак. Ни Тужилаштво ни Механизам тај мандат немају.

Република Србија остварује успешну сарадњу са Механизмом и испуњава преузете обавезe. Србија је омогућила Тужилаштву ММКТ слободан приступ свим доказима, документима, архивама и сведоцима. Сви примљени захтеви су решени. Одговори и документација из архива државних органа Републике Србије достављају се благовремено Тужилаштву ММКТ, судским већима и Секретаријату ММКТ. Сведоци се ослобађају дужности чувања државне, службене и/или војне тајне.

Република Србија је у последњем извештајном периоду учинила помак на активностима које представљају одржавање тзв. наслеђа Трибунала, тиме што се одазвала позиву пројекта за формирање информационог центра у Београду, који би садржао јавно доступне материјале МКТЈ.

Од почетка рада Трибунала до данас, сарадња Републике Србије са Трибуналом показивала је добре резултате. Кроз сарадњу са Трибуналом Србија је мењала и унапређивала и свој национални правосудни систем. Условљавањем напретка Републике Србије у процесу евроинтеграција, стиче се утисак да након свих ових година напорног рада и изузетних резултата, то није довољно. У извештајима Тужилаштва све чешће се може видети континуирано истицање непроцесуирања извршилаца вишег ранга. Међу лицима која су испоручена Трибуналу налазили су се председник Савезне Републике Југославије, председник Републике Србије, потпредседник Савезне Владе, потпредседник Владе Републике Србије, тројица бивших начелника Генералштаба Војске Југославије, бивши начелник Службе државне безбедности и бројни војни и полицијски генерали. То није тражено ни од једне друге земље. За друге, није било политичке воље. А правних разлога је свакако било.

Подвлачим, све то нема никакве везе са међународним правним поретком на коме УН почивају.

Несумњиво, постоји потреба држава региона за заједничким радом на међусобном разумевању, сарадњи и помирењу. Наша будућност, стабилност и економски развој леже у нормализацији односа, а не у политичком условљавању. Зато је некоректно и недопустиво да се у извештајима Тужилаштва ММКТ инсистира на политичком условљавању, поготову у тренутку када је на плану сарадње са ММКТ постигнуто веома много.

Поштовани председниче,

Сарадња у нашем региону је у успону, чему у прилог говоре следеће чињенице:

Сарадња Републике Србије у остваривању правне помоћи са Босном и Херцеговином је на високом нивоу. Са Тужилаштвом Босне и Херцеговине у периоду од 1. новембра 2018. до 1. јула 2019. године, извршена је размена више захтева за помоћ. Тужилаштво БиХ поднело је Србији 29 захтева за помоћ. Од тога је удовољено на 25 захтева. Са друге стране, Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије је поднело 45 захтева за помоћ БиХ, од чега је до данас удовољено на 28 захтева. Такође, Тужилаштво за ратне злочине преузело је од надлежних органа БиХ 3 оптужнице.

Надамо се да ће до унапређења сарадње дођи и са Хрватском. Марта 2018. године, након oдржaног сaстaнка министaрa прaвдe Републике Србије и Републике Хрватске фoрмирaне су двe Кoмисиje, које су зa зaдaтaк имaле рaзмeну спискoвa лицa оптужених или осуђених за ратне злочине, као и израду билатералног уговора о решавању питања процесуирања ратних злочина. Састанак министара правде одржан је и у Загребу фебруара ове године. Прва комисија је задатак завршила, а друга је одржала неколико састанака, од којих је последњи одржан у Београду претходне седмице. Ово представља значајан корак у решавању отворених билатералних питања између Србије и Хрватске.

Државно одвјетништво Републике Хрватске поднело је 21 захтев за помоћ ТРЗ-у Републике Србије, од чега је удовољено на 9 захтева, a 11 захтева је у раду. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије поднело је Државном одвјетништву Републике Хрватске 18 захтева за помоћ, од чега је удовољено на 6 захтева, док на 12 захтева још није одговорено. То свакако представља напредак у односу на претходни извештајни период када Хрватска није одговорила ни на један захтев Србије за достављање доказа и обавештења.

Србија наставља регионалну сарадњу и кроз одржавање састанака тужилаца за ратне злочине са колегама из региона. У Београду је у мају 2019. организована Регионална конференција тужилаца под називом „Сарадња, критеријуми и стандарди у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина“ на којој су поред представника Тужилаштва за ратне злочине, учешће узеле високе делегације тужилаштава БиХ, Републике Хрватске и Црне Горе, као и главни тужилац ММКТ.

На основу предходно наведених чињеница, не можемо се сложити са наводима из Извештаја (други део параграфа 81 извештаја Тужиоца) да регионална правосудна сарадња у питањима ратних злочина није задовољавајућа. Напротив, посматрајући претходни извештајно период, данас је сарадња интензивнија.

Доношењем Тужилачке стратегије за истрагу и гоњење ратних злочина у Републици Србији 2018 - 2023, истакнут је значај Тужилаштва за ратне злочине, као примарног органа који утиче на повећање ефикасности процесуирања ратних злочина. Влада Републике Србије је обезбедила средства да се повећају капацитети Tужилaштвa зa рaтнe злoчинe Републике Србије, увећан је број запослених и додатно повећан број заменика Тужиоца за ратне злочине.

Тужилаштво ММКТ такође је пружило подршку унапређењу рада Тужилаштва за ратне злочине. У организацији ММКТ и Правосудне академије, у априлу 2019. године, тужиоци Механизма одржали су у Београду петодневну обуку за заменике тужиоца и тужилачке помоћнике под називом „Практична обука о истраживању у кривичном гоњењу сексуалног насиља везаног за сукобе као међународног злочина“.

У периоду од 1. новембра 2018. године до 1. јула 2019. године Тужилаштво за ратне злочине подигло је укупно 6 оптужница. Од тога, 3 оптужнице преузете су од надлежних органа БиХ. У фази главног претреса је укупно 20 предмета, док је истрага у току у 6 предмета против 54 лица. У посматраном периоду Виши суд у Београду донео је пресуде у 5 предмета, а Тужилаштво за ратне злочине је закључило Споразум о призању кривице са једним лицем. Сви осуђени су Срби. Србија и даље наставља праксу несуђења у одсуству за ратне злочине почињене над српским становништвом, због чега је у фази прекида 27 предмета, којима је обухваћено 132 лица.

Поштовани председниче,

Након свега наведеног, морам истакнути своје разочарење и одговорити на констатацију наведену у параграфу 83. Извештаја тужиоца Брамерца о томе да је, цитирам: “Ипак, од великог значаја за садашњост, да у српским судовима ниједно службено лице вишег или средњег нивоа није одговарало за етничко чишћење 800.000 цивила на Косову у марту и априлу 1999. године (...)“

Недопустиво је да се помиње етничко чишћење и бројка од 800.000 цивила на Косову и Метохији у марту и априлу 1999. године. Манипулација бројевима увек је сведочила о пристрасности, а често је доводила до далекосежних и несагледивих последица. Овде се ради о подацима пропагандне машинерије, уз помоћ којих је требало оправдати бомбардовање Републике Србије, пре тачно 20 година, у трајању од 78 дана, а без икаквог повода и без одлуке Савета безбедности Уједињених нација.

За жртве тог монструозног чина, у коме је кроз правни систем Републике Србије евидентиран губитак на хиљаде људских живота, изгледа да нико није надлежан, а ни крив. Управо су пред Међународним кривичним трибуналом, за кривична дела извршена на територији Косова и Метохије, осуђена лица највишег командног ранга из Републике Србије, само зато што су бранила своју земљу.

Морам да подсетим да се Косово и Метохија налази под протекторатом институције у којој се налазимо, Уједињених нација, према Резолуцији 1244, коју је Савет безбедности усвојио 10. јуна 1999. године. Имајући у виду познате околности на овом делу територије Републике Србије, и постојања цивилнe aдминистрaциje УН, УНМИК има овлaшћeња у oблaсти прaвoсуђa.

Сваки покушај Републике Србије да се за ратне злочине почињене над њеним становништвом на територији Косова и Метохије спроведе истрага и коначно приведу правди починиоци, остао је без резултата. Одговорних за прогон и убиства Срба и неалбанског становништва није било. Чини се да је правда за жртве ратних злочина на подручју Косова и Метохије још увек остала недостижна.

Од оснивања Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва од стране привремених институција у Приштини са седиштем у Хагу, ове институције нису постигле никакве резултате.

Са друге стране, у периоду од 1. новембра 2018. до 1. јула 2019. године Тужилаштво ЕУЛЕКС-а у Приштини није упутило ниједан захтев за помоћ Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије је, на основу Процедура за узајамну правну помоћ, Тужилаштву ЕУЛЕКС у Приштини упутило 16 захтева за помоћ. Од тога, одговорено је само на 1 захтев. То онемогућава процесуирање за злочине почињене над Србима и неалбанским становништвом и свакако је један од разлога зашто нема одговорних за прогон Срба са Косова и Метохије.

Поштовани председниче,

Лица која су осуђена пред Трибуналом и издржала казну, не могу бити предмет извештаја о сарадњи које Тужилаштво ММКТ подноси Савету безбедности. Посао Тужилаштва је изношењем оптужби и коначно, доношењем пресуде - завршен. Након издржане казне, нико не може бити и даље санкционисан, по било ком основу, нити му било ко може одузети неко лично и грађанско право.

Дозволите да се осврнем на веома значајно питање. Као што сам на почетку указала, постојање одређених тенденција, које у тренутку када је и Механизам за међународне кривичне трибунале при крају са својим радом, могу да измене деценијску праксу по питању издржавања казни изречених пред Трибуналом и Механизмом. Сматрам да ово питање треба решити пре завршетка мандата Механизма.

Назнаке да ће по питању превременог пуштања на слободу доћи до извесних промена, посредно утичу на иницијативу Републике Србије, покренуту пре више од 10 година, да њени држављани, осуђени пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију (МКТЈ) издржавају казне у Србији. Мотив ове иницијативе је решеност Републике Србије да преузме одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Републике Србије осуђеним пред Трибуналом у Хагу. Сврха кажњавања, између осталог, укључује и ресоцијализацију осуђених лица. Мишљења сам да се тешко може очекивати да ће доћи до остварења сврхе кажњавања, уколико осуђени казне издржавају у веома удаљеним земљама, чији језик не разумеју и где им је могућност посета и контаката са породицама сведена на минимум.

Од завршетка ратова на територији бивше Југославије, прилике у Републици Србији су се драстично измениле. На ту чињеницу сам указивала у претходним обраћањима, као и приликом посета званичника Механизма Београду. Новембра 2018. године, добила сам уверавања тадашњег председника ММКТ, господина Теодора Мерона да не постоје препреке да се ова иницијатива Републике Србије реализује. Саветовано ми је да иницијативу усмерим ка Савету безбедности Уједињених нација, као оснивачу Трибунала и Механизма.

У мојим обраћањима на седницама СБ у јуну и децембру 2018. године, предлагала сам да Генерални секретар УН затражи да Механизам припреми свеобухватну процену проблема по овом питању, како би Савет безбедности могао да размотри постојећу праксу по питању издржавања казни затвора, и донесе одлуку о њеној промени.

Република Србија је спремна да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни ових осуђеника, који би био прецизно дефинисан, као и да пружи јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговорајућих одлука ММКТ, или неког другог органа Уједињених нација, који би у будућности био надлежан за ова питања. Поново позивам представнике ММКТ и представнике одговарајућих институција, које одреди Генерални секретар УН, да посете Републику Србију, обиђу затворске установе и да се увере о стању затвора за ту намену.

Уважени чланови делегација,

Одређени став ове уважене институције по питању издржавања казни лица осуђених пред Трибуналом у Републици Србији био би добар сигнал. Апелујем на активно ангажовање Савета безбедности Уједињених нација. Реализацијом наведене иницијативе послала би се позитивна порука о томе да се издржавањем казне у земљи порекла, починиоци могу ресоцијализовати.

Коначно, желим да укажем да Република Србија успешно сарађује са ММКТ и да нема отворених питања у тој сарадњи. Иаоко напори моје земље у овом Извештају нису препознати у довољној мери, остајем у уверењу да ће се они које Србија буде надаље чинила, уважити и потврдити у наредним извештајима. Надам се да нисам превише оптимистична у том уверењу.

Хвала господине председниче!